Latest Entries »

Повратак на село – видео

Ево примера како је само воља битна и све је могуће. Момци из групе ЈБК су урадили одличан посао у циљу промовисања повратка народа на село. Уједно ово је један од примера како кроз музику може да се пошаље јасна и гласна, а најпре веома делотворна порука народу шта нам је чинити.

Свако добро од Господа за момке из ЈБК!

Сигурно сте се некада запитали како је могуће да компанија позната под именом “ 365 Delhaize “ постиже да успешно производи и пасту за зубе и јестива јаја и конзервирано пиво? Да ли сте се икада запитали како је могуће да конзервирано пиво произвођача “ 365 Delhaize “ може да има цену нижу за 20% посто од бичо ког другог познатог пива на тржишту? Предпостављам и да сте већ заборавили када сте задњи пут купили пасту за зубе која је коштала испод 100 динара. Како је ово могуће?

 

Како “ 365 Dheleze “  успева у томе што ради? Могао би и “ Mercedes benz “ да производи копир апарате али из неког разлога неће. О чему се овде заправо ради? Ради се о компанијама које служе искључиво за паковање робе која се даље дистрибуира кроз ланац супермаркета. Овакве компаније су по правилу у власништву самих супермаркета. Како су компаније већ у њиховом власништву не постоји потреба за рекламом ових производа пошто се унапред зна да ће они бити продавани у оквиру ланца матичне корпорације. Робу производе локални  произвођачи непознатог нам порекла. Тако постаје могуће да шампон и јестива јаја буду исте робне марке. Односно стиче се утисак да их је правила иста компанија. Ови производи имају изузетно ниску цену из следећих разлога: не постоји никакав дизајн и никакав маркетинг, продаја је унапред договорена, произвођач може бити и неко ко у свом купатилу у сопственој кади производи млеко тако што у каду сипа воду а онда млеко у праху које је добијо преко унпрофора 1992 године.

Онако како су некада Турци и Кинези уништили нашу текстилну производњу тако ће данас приватне робне марке у власништву супермаркета уништити нашу прехрамбено прерађивачку и хемиску индустрију. Некада је сиромаштво углавном било везано за материјалну страну наших живота. Уз “ 365 Dheleze “ сада имамо и духовно сиромаштво. Оно настаје онда када пристанеш да пијеш хемикалију на чијој амбалажи пише да је то сок, само зарад очувања тих двадесетак динара. Духоно је дакле сиромашан онај који због свог сиромаштва пристаје да га трују трговци из самопослуге.

Избегавајте да у свој организам стављате било шта на чему пише…. 365


Интересантна књига која садржи детаљне описе преко 60 Србских планина. Богато је опремљена фотографијама и нешто мањим бројем карата. Однос цене и квалитета је такође нешто што вреди споменути. Књигу можете набавити за свега 500 динара.

 

Садржај:

ДЕО ПРВИ: Планине Црне Горе

1. ЗЛА ГОРА, Највиши врх Шљемена (1459m)
2. ЊЕГОШ, Највиши врх Равна глава (1721m)
3. ВОЈНИК, Највиши врх Велики Војник (1998m)
4. ГОЛИЈЕ, Највиши врх Бајово ждријело (1942m)
5. ЛЕДЕНИЦЕ, Највиши врх Ружица (1945m)
6. ПРЕКОРНИЦА, Највиши врх Кула (1927m)
7. МАГАНИК, Највиши врх Међеђи врх (2138m)
8. КАПА МОРАЧКА, Највиши врх Ластва (2226m)
9. ТАЛИ, Највиши врх Куле (2063m)
10. СИЊАЈЕВИНА, Највиши врх Бабин зуб (2277m)
11. ДУРМИТОР, Највиши врх Боботов кук (2523m)
12. БЈЕЛАСИЦА, Највиши врх Црна глава (2139m)
13. МАГЛИЋ, Највиши врх Велики Маглић (2388m)
14. БИОЧ, Највиши врх Велики Витао (2396m)
15. ВОЛУЈАК, Највиши врх Велика Власуља (2337m)
16. ТРНОВАЧКИ ДУРМИТОР, Највиши врх Трзивка (2332m)
17. ЗЕЛЕНГОРА, Највиши врх Брегоч (2015m)
18. ЉУБИШЊА, Највиши врх Дерначиште (2238m)
19. РАДОВИНА, Највиши врх Велика Радовина (1992m)
20. БУРЕН, Највиши врх Велики вис (1805m)
21. ЛИСАЦ ПЛАНИНА, Највиши врх Каблови (1769m)
22. ОБЗИР, Највиши врх Смјетоваче (1869m)
23. КОМОВИ, Највиши врх Ком Кучки (2487m)
24. ВИСИТОР, Највиши врх Плана (2211m)
25. ПРОКЛЕТИЈЕ, Највиши врх Маја Језерце (2694m)
26. БОГИЋЕВИЦА, Највиши врх Маја Ропс (2501m)
27. ХАЈЛА, Највиши врх Хајла (2403m)
28. ЖИЈОВО, Највиши врх Сурдуп (2184m)
29. ВИЛА, Највиши врх Вила (2093m)
30. РУМИЈА, Највиши врх Румија (1594m)
31. ВРСУТА, Највиши врх Врсута (1183m)
32. ОРЈЕН, Највиши врх Зубачки кабао (1894m)
33. СУБРА, Највиши врх Субра (1679m)
34. РЕОВАЧКА ГРЕДА, Највиши врх Пазуа (1769m)
35. ЈАСТРЕБИЦА, Највиши врх Велика Јастребица (1865m)
36. ДОБРАШТИЦА, Највиши врх Одијево (1571m)
37. РАДОШТАК, Највиши врх Сиљевик (1452m)

ДЕО ДРУГИ: Планине Србије

38. РТАЊ, Највиши врх Шиљак (1565m)
39. БЕЉАНИЦА, Највиши врх Бељаница (1339m)
40. ХОМОЉСКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Штубеј (940m)
41. СТАРА ПЛАНИНА, Највиши врх Ботев (2376m)
42. СТО, Највиши врх Сто (1155m)
43. ВЕЛИКИ КРШ, Највиши врх Велики крш (1148m)
44. СУВА ПЛАНИНА, Највиши врх Трем (1809m)
45. СВРЉИШКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Зелени врх (1334m)
46. ЈАСТРЕБАЦ, Највиши врх Велика Ђулица (1491m)
47. БЕСНА КОБИЛА, Највиши врх Бесна кобила (1923m)
48. ВАРДЕНИК, Највиши врх Велики Стрешер (1876m)
49. ЧЕМЕРНИК, Највиши врх Велики Чемерник (1638m)
50. ГРАМАДА, Највиши врх Вртоп (1721m)
51. ДУКАТ, Највиши врх Црноок (1881m)
52. ВЛАШКА ПЛАНИНА, Највиши врх Паница (1440m)
53. ГРЕБЕН ПЛАНИНА, Највиши врх Бежениште (1338m)
54. ВРХ ЦРНИ ПИРОТСКИ, Највиши врх Црни врх (1461m)
55. ГОЛИЈА, Највиши врх Јанков камен (1833m)
56. РАДОЧЕЛО, Највиши врх Кривача (1643m)
57. ТРОГЛАВ, Највиши врх Ком (1178m)
58. СТОЛОВИ, Највиши врх Усовица (1375m)
59. СТУДЕНА ПЛАНИНА, Највиши врх Кавгалија (1355m)
60. ГОЧ, Највиши врх Љуктен (1216m)
61. ЖЕЉИН, Највиши врх Жељин (1785m)
62. ГЛЕДИЋКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Самар (922m)
63. КОПАОНИК, Највиши врх Панчићев врх (2016m)
64. РОГОЗНА, Највиши врх Чукар (1479m)
65. ВЕЛИКА НИНАЈА, Највиши врх Сухи крш (1462m)
66. МОКРА ГОРА, Највиши врх Поглед (2154m)
67. ШАР ПЛАНИНА, Највиши врх Титов врх или Велики Турчин (2748m)
68. ЈАДОВНИК, Највиши врх Катунић (1733m)
69. КАБЛАР, Највиши врх Каблар (895m)
70. РАДАН ПЛАНИНА, Највиши врх Шапот (1409m)
71. ПРОЛОМСКА ПЛАНИНА, Највиши врх Соколов вис (1370m)
72. ПЛАНИНА АРБАНАШКА, Највиши врх Вијегор (1127m)
73. ЗВИЈЕЗДА, Највиши врх Велики Столац (1675m)
74. ТАРА, Највиши врх Збориште (1544m)
75. ПОВЛЕН, Највиши врх Мали Повлен (1347m)
76. МАЉЕН, Највиши врх Краљев сто (1104m)
77. МЕДВЕДНИК, Највиши врх Медведник (1244m)
78. РУДНИК, Највиши врх Велики Штурац (1132m)
79. СУВОБОР, Највиши врх Сувобор (866m)
80. ЦЕР, Највиши врш Шанчина (689m)
81. ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ, Највиши врх Гудурички врх (641m)
82. ФРУШКА ГОРА, Највиши врх Црвени Чот (538m)
83. МИРОЧ, Највиши врх Велики Штрбац (768m)

ДЕО ТРЕЋИ: О ПЛАНИНАРЕЊУ

ПЛАНИНАРСКЕ НАПОМЕНЕ
1. Значај планинарења као активности
2. Планинарска гардероба и опрема
3. Припрема за планинарску акцију
4. Тактика планинарског хода
5. Улога одмора у току планинарења
6. Организација одласка у планину
7. Постављање шатора
8. Планинске опасности
9. Значај временске прогнозе код одласка у планину
10. Подизање планинарске свести и понашања

ОРЈЕНТАЦИЈА НА НЕПОЗНАТОМ ТЕРЕНУ
1. Значај развијања способности сналажења
2. Читање топографских карата
3. Кретање уз помоћ топографске карте
4. Губљење и налажење орјентације
5. Шта доприноси добром сналажењу и која су правила

www.tomica-planinom.com

Трка преживљавања

Организација “ Дивља Србија “ из Ваљева већ неколико година организује трку преживљавања. Седамдесет километара пешачења исхрана и ноћење у природи. Без шатора, без врећа… Дозвољено је понети само пола литра воде, карту, компас, нож и кремен.

Детаљан опис и услове трке можете видети на следећем снимку.

Многи од нас који поштујемо веру својих праотаца у данашњем времену често смо приморани да радимо и оним данима када нашим прецима то није падало на памет ни у тренуцима нервног растројства. Као што се зна наш црквени календар одређује радне и нерадне дане по другачијем критеријуму од званичног државног календара. Наша вера нас учи да неможе радити недељом и другим празницима означеним тзв. црвеним словом. Савремени календар нам говори да су нерадни дани, дани с’ краја недеље тзв. weekend.

Наши послодавци, али и поједини забринути атеисти, тврде да би са толиким празницима и слободним данима наша радна продуктивност драстично опала. Ако би смо комбиновали оба календара и поштовали црвена слова као што поштујемо и дане weekend-a. онда би то заиста и било тако. Међутим нико  није ни тражио поштовање оба ова принципа одређивања количине нерадних дана истовремено.

Шта каже математичка наука о свему овоме? Ако саберемо сва црвена слова из црквеног календара ( нпр. 2012 )  добићемо 81 нерадан дан. У овај број улазе 52 недеље и остатак празника који падају у остале дане осим недеље.  Ако саберемо све нерадне дане савременог календара добићемо број од 108 нерадних дана. Овде имамо 52 суботе и 52 недеље, као и 4 до 5 дана државних празника.

Тако да долазимо до следећег закључка. Поштујући нашу традицију и наш црквени календар радили би смо значајно више него иначе, поштујући званични секуларни календар рада.

Неко ће можда лепо приметити да су дани наших празника када нисмо радили сада замењени суботом. Да то је тачно. Сада, уместо да не радимо на сопствене празнике ми не радимо суботом. Количина рада је дакле нешто мања само је његов распоред сада другачији него некада.  У сваком случају корист од овако уређеног календара имају они који празнују суботу, а остали како се снађу.

Једна од књига из познатог серијала “ За неупућене “ овога пута се бави преживљавањем у природи. На жалост овакве литературе на Србском језику нема много. Књига је прилично озбиљно написана тако да је могу препоручити свима који желе да се упознају са древним начином живота наших предака – преживљавањем у природи.

Преглед Садржаја:

• Najčešće scenarije preživljavanja
• Proverene savete za pojedince i grupe
• Opremu neophodnu za preživljavanje
• Osnovne veštine orijentisanja
• Načine za održavanje telesne temperature
• Najbolje tehnike za paljenje vatre u različitim prirodnim okruženjima
• Šta iz prirode možete (i ne smete) jesti i piti
• Istinite priče preživelih

Издавач:

www.mikroknjiga.rs

Колико се трујемо пластиком

Вероватно пре десет и више година нико још није помишљао, да ћемо обичну воду пити из пластичне боце. Данас је то више из навике него потребе, јер је вода из већине водовода још увек питка. Ипак, често пијењем воде из пластичне амбалаже чинимо себи медвеђу услугу. Зашто? Због хемијског састава пластике. На дну сваке амбалаже потражите троугао са бројем у средини. Он говори, колико је опасна ваша пластика.

пластика

1 – PET ( често и PETE ) – Те су боце у већини случајева намењене View full article »

У развијеним капиталистичким земљама света постало је прилично популарно бити противник капиталистичког уређења. Што би само по себи могло бити добро када би заступници ових идеје знали чиме да замене постојећи поредак и какво друштво треба да граде. Они данас прижељкују свет у коме ће људи производити онолико колико могу а добијати онолико колико им треба. Овако нешто не звучи логично ни овде на папиру а како би то изгледало у пракси не смем ни да замислим. Када су људи покушали да успоставе овакве системе обично се дешавало да људи управо то и чине. Узимају према потребама а производе према могућностима. Што је обично доводило до несташица основних животних намерница. Једноставно речено ако радите дванаест сати дневно и имате иста права као и нерадник онда ћете се вероватно одлучити да напустите посао. Комунизам је у људима увек успевао да пробуди оно најгоре у њима.

Док се то не догоди, просечни левичари развијених земаља обично негују паразитски начин живота. Користе социјалну помоћ за незапослене како неби морали да раде. У међувремену живе по напуштеним становима и кућама. Организују демонстрације против државе не би ли случајно узели понешто из излога у који су предходно убацили циглу.  У међувремену моле Бога у којег иначе не верују да ствари остану такве какве јесу и да ова врста лагодног живота потраје што дуже.

Врхунац паразитског начина живота достигнут је са појавом Freegan покрета. Њихова идеја јесте да храна мора бити доступна свима без обзира на то да ли ти људи било шта привређују или не. Како нису успели да убеде некога да их бесплатно храни они су почели да сакупљају бесплатне оброке по контеинерима. То чине под изговором да је са еколошког становишта неприхватљиво бацати храну. Наравно ако не желите да купујете по супермаркетима и да некоме дајете новац у замену за храну коју је произвео, увек можете да набавите нешто земље и да храну производите сами. Међутим ови људи као да не схватају да је за производњу онога што су они пронашли у контеинеру потребно да нек домаћин човек устане у доба у које они лежу да би отишао на њиву и производио све оно што је њима потребно да би живели. Да ствар буде још луђа него што јесте они позивају остале да им се придруже, не схватајући куда води овакав сценарио. Ако би сви чекали да се у контеинеру иза угла појави храна, никога неби било да ту храну произведе и довезе им је до контеинера. Ако нико неби радио ничега неби ни било. Једноставно би појели то чега има да се поједе а онда би се врло брзо поубијали око власништва над неком шљивом на крају града.

Ево и како то што они раде изгледа.