Archive for јул, 2012


Овогодишњи сабор фрулаша одржаће се 21 и 22 јула 2012 године у селу Прислоница код Чачка. Сабор фрулаша је право место ако желите да чујете Србску изворну народну музику.

Након дуже одвојености од сопствене земље и огњишта, већина људи је заборавила како функционише пољопривредна производња.  Које су њене основне карактеристике и законитости? Један сажети приказ налази се у књизи Основе Аграрне Географије, аутора Миломира Степића и Братислава Јаћимовића.

Специфичности пољопривреде су оне њене особине које је диференцирају од осталих привредних грана. Оне се могу сврстати у три групе:
а) Пољопривредна производња је органска производња (биља-ка и животиња);
б) Пољопривреда је, у односу на друге привредне гране, много више зависна од природних услова, пре свега од земљишта. Друштвени услови имају својих специфичности, али се они манифестују мање-више слично као у другим гранама.
в) Власништво на земљишту је различито, а пре свега приватно (што је у другим гранама привреде мање заступљено); Органски карактер производње јесте кључна специфичност по-љопривреде и та специфичност се манифестује у различитој форми:
• Почетни материјал у пољопривредној производњи – Почетни материјал, на пример, индустријској производњи садржи у себи од са-мог почетка сву масу материје, која се претвара у готов производ, мењајући само својство. У пољопривредној производњи почетни матери-јал не садржи сву масу материје будућег готовог производа. (На пример: у производњи пшенице однос утрошеног семена према коли-чини готовог производа.) Готов производ ствара се природним растом живог почетног материјала уз помоћ људског рада, средстава за производњу и утицаја спољне средине. Иако човек може да интервенише, убрзава и успорава процес, утицај природе је пресудан и то као ни у једној другој грани.
• Неподударност времена производње и радног периода – Ово је директна последица биолошког карактера пољопривредне производње и њене условљености природним факторима. Пољопривредна производња представља дуготрајан процес раста и развоја биљака и животи-ња, по стриктно утврђеном реду (стадијумима), који већином зависи од природних закона, а много мање од организационе делатности човека. Време производње у пољопривреди, по правилу, много је дуже од радног периода јер биљака расте и сазрева и кад човек не ради непосредно око ње).
Из ове специфичности општег карактера произашле су многе посебне специфичности:
1. Вегетациони период у биљној производњи и аналоган процес раста у сточној;
2. Сезонски карактер пољопривредне производње (односи се не-посредно на биљну производњу) утиче на организацију рада;
3. Специјализација пољопривредне производње другачија је од оне у индустрији (где се може производити само један произ-вод или један његов део). У пољопривреди специјализација подразумева комбинацију производње (група зависних и међу-собно повезаних производа) – због сезонског карактера и бољег коришћења фактора производње;
4. Благовременост обављања радова у пољопривреди. Ако се не поштује ова специфичност, пропуштено се не може надокнадити;
5. Веће коришћење радне снаге него у другим гранама (сезонски карактер производње, разноврсност радова…). Пољопривредник је најчешће упоредо и ратар, и воћар, и сточар…
6. Спорији обрт капитала него у другим гранама, што делује де-стимулативно, како на економску (структурну) оријентацију појединих земаља, тако и на појединце (последица је напушта-ње пољопривреде као занимања). Нешто бржи обрт капитала је код сточарства и повртарства (стаклене баште).
• Производња средстава за сопствену репродукцију – У оквири-ма једне пољопривредне организационе целине (газдинство, пољопривредно добро, комбинат…) могу се стварати сопствена средства за производњу (сточни подмладак, семе, нове биљке, саднице, сточна храна итд.), што проистиче из биолошког (органског) карактера пољопривредне производње. Стога, једно газдинство, на пример, може да буде и произвођачка и потрошачка јединица. Ипак, ово су одлике само нату-ралне, аутаркичне пољопривреде, те се све мање односи на развијену пољопривреду. Развојем и применом науке и технологије у пољопривреди ово се своди на најмању меру.
• Земљиште као основни услов пољопривредне производње – Земљиште није само реалан, примарни услов пољопривредне производ-ње, већ и средство за рад и предмет рада. Земљиште као објективан услов пољопривредне производње има веома значајну улогу. На оцену те улоге утичу природне карактеристике земљишта и друштвени услови њеног коришћења.
Природне карактеристике земљишта као услова пољопривредне производње јесу:
а) Непокретност – Она је апсолутна и да би човек радио на земљи он мора да иде до земљишта (парцеле). Стога су непокретни и неки резултати човековог рада на земљи (мелиорације, засади, објекти…). Из непокретности проистичу: удаљеност земљишта од места становања пољопривредника, што захтева путну мрежу и транспортне трошкове; уређење (груписаност), које утиче на економичност коришћења механизације, губитак времена…; приступачност, која директно утиче на благовремену обраду усева (стога се приступа побољшању територи-јалне организације пољопривреде, укрупњавању газдинстава….).
б) Неумножаваност – То је особина једне одређене површине, пар-целе. Стога (сходно овој специфичности) се приступа повећањима при-носа на тој парцели; избору лошијег земљишта за подизање објеката (ширење насеља, индустрија, путеви, пољопривредни објекти…).
в) Неистрошивост – Ово својство произашло је из степена трајно-сти главних састојака земљишта које биљке троше. Неистрошивост је условна јер је могуће да се земљиште неправилним газдовањем ис-
67
Миломир Степић, Братислав Јаћимовић
пости (израубује). Стога се земљишту додају одређене материје да би се задржао или побољшао састав (ђубрење вештачким и стајским ђубривом).
г) Различита плодност – Произашла је из различите структуре земљишта. Од природне плодности зависи висина приноса. Ова особина утиче на следећи начин:
-да би се са две парцеле различите плодности постигао исти принос потребни су различита улагања;
-различита плодност утиче на степен специјализације пољопривредне производње;
-плодност условљава улогу и значај плодореда.
Друштвене карактеристике земљишта као услова пољопривредне производње обухватају две групе својстава: власништво и промет (заједно са наслеђивањем земљишта).
а) Облици власништва и друштвена еволуција власништва земљи-шта могу бити различита: колективно (родовско, племенско) → јавно (општинско) → приватно (капитализам). Може бити и супротан смер власничке еволуције: приватно (капитализам) → државно (капитализам) → групно (социјалистичке земље). Постоји предрасуда да приватник у капитализму не води рачуна о земљишту, испошћујега или га претераном применом хемијских средстава трајно мења само да би што пре извукао што већу корист (профит). Међутим, примери лошег газдовања земљиштем били су управо највећи у некадашњим социјалистичким земљама.
б) Земљиште као предмет трговине (промета) проистиче из чиње-нице да је земљиште првобитни извор целокупног богатства. Улагање новца у куповину земље није производно улагање, али постоји купови-на у шпекулативне сврхе, бихејвиористички (неекономски) инспирисано итд. Наслеђивање земљишта такође је феномен повезан са приватним власништвом. Оно је различито регулисано – више наследника, је-дан наследник, син као наследник… Често је снажан утицај обичаја, по-том политика једног детета да се не би делило имање…