Многи од нас који поштујемо веру својих праотаца у данашњем времену често смо приморани да радимо и оним данима када нашим прецима то није падало на памет ни у тренуцима нервног растројства. Као што се зна наш црквени календар одређује радне и нерадне дане по другачијем критеријуму од званичног државног календара. Наша вера нас учи да неможе радити недељом и другим празницима означеним тзв. црвеним словом. Савремени календар нам говори да су нерадни дани, дани с’ краја недеље тзв. weekend.

Наши послодавци, али и поједини забринути атеисти, тврде да би са толиким празницима и слободним данима наша радна продуктивност драстично опала. Ако би смо комбиновали оба календара и поштовали црвена слова као што поштујемо и дане weekend-a. онда би то заиста и било тако. Међутим нико  није ни тражио поштовање оба ова принципа одређивања количине нерадних дана истовремено.

Шта каже математичка наука о свему овоме? Ако саберемо сва црвена слова из црквеног календара ( нпр. 2012 )  добићемо 81 нерадан дан. У овај број улазе 52 недеље и остатак празника који падају у остале дане осим недеље.  Ако саберемо све нерадне дане савременог календара добићемо број од 108 нерадних дана. Овде имамо 52 суботе и 52 недеље, као и 4 до 5 дана државних празника.

Тако да долазимо до следећег закључка. Поштујући нашу традицију и наш црквени календар радили би смо значајно више него иначе, поштујући званични секуларни календар рада.

Неко ће можда лепо приметити да су дани наших празника када нисмо радили сада замењени суботом. Да то је тачно. Сада, уместо да не радимо на сопствене празнике ми не радимо суботом. Количина рада је дакле нешто мања само је његов распоред сада другачији него некада.  У сваком случају корист од овако уређеног календара имају они који празнују суботу, а остали како се снађу.