Category: Путовање


Тичије Поље

Трка преживљавања

Организација “ Дивља Србија “ из Ваљева већ неколико година организује трку преживљавања. Седамдесет километара пешачења исхрана и ноћење у природи. Без шатора, без врећа… Дозвољено је понети само пола литра воде, карту, компас, нож и кремен.

Детаљан опис и услове трке можете видети на следећем снимку.

Шаторовање

Једн од најбољих начина да упознате своју земљу јесте да набавите шатор. Основна предност коришћења шатора јесте та што имате сопствени смештај било где да се налазите. Основна варијанта шатора може се добити спајањем два шаторска крила. Мада данас постоје и далеко удобнија решења. Више о шаторима и шатороввању пронашао сам на сајту Клуб Путника Србије.

Izbor šatora

Postoji više vrsta šatora – šatorsko krilo, šatori sa metalnim šipkama, veliki šatori za ekspedicije itd. Kako je samostalnim putnicima najčešće potreban mali, lagan šator za umerene temperature, ovde ćemo se pozabaviti samo tzv „iglo“ šatorima. Postoje četiri stvari na koje treba obratiti pažnju pri izboru šatora: težina, veličina, struktura ili delovi, i cena.

Težina šatora: Veoma bitan faktor. Moderan iglo šator za dve osobe teži između 1.5  i 3.5 kilograma. Možda se ova razlika ne čini bitnom, ali posle nekoliko kilometara hodanja svaki gram postaje zakleti neprijatelj. Težina je obično napisana na etiketi, koja je prišivena za futrolu za šator. A često i nije napisana, pa se mora oceniti odokativnom metodom.

Veličina šatora: Najčešći u prodaji su šatori za dve osobe. One za više takođe Наставите са читањем

Ходочашће

Један од ретких и готово заборављених начина путовања. Ходочашће је у техничком смислу најсличније ономе што се у новије време назива trekking. Односно маршем у традиционалној војној терминологији. Док у оном духовном смислу подразумева знатно више од самог ходања, те се из тог разлога уместо предходно поменутих термина користи термин Ходочашће. Ово је дакле путовање које за свој циљ има посету светим местима, из чијег духовног значаја за наш народ, произилази потреба за коришћењем управо овог вида транспорта. Односно коришћењем сопствене психофизичке снаге. Ходочашће се још може дефинисати и као одавање почасти ходањем. Некада давно наши су преци на овај начин одлазили у посете манастирима и другим светињама. Трагови овог старог обичаја могу се и данас видети на примеру манастира Острог, где људи који су дошли аутобусима излазе из њих у подножју брда и пут настављају пешака, често и без обуће на себи – боси.

Данас се често термин ходочашће употребљава на погрешан начин – да означи свако путовање до манастира без обзира на превозна средства. Таква путовања су често комерцијалног карактера и организују се ради стицања зараде. Могу се назвати поклоничким путовањима али не и ходочашћем.

Неколико слика са Видовданског Ходочашћа чији су организатори У.Г. Србски Ходочасници.

 

Реч путовање се обично односи на неко веома удаљено место. Путовање неке људе подсећа на годишњи одмор или трошење новца.  У овом случају путовање није подразумевало ни једно ни друго. Путовање иначе не мора подразумевати да морате имати годишњи одмор или новац да би сте посетили неко удаљено место.

Мени је било сасвим довољно да место на које путујем буде за мене непознато.  Тако сам кренуо на пешачко путовање од Сремчице до Обреновца са групом планинара. Пешачили смо кроз Липовичку шуму до села Мељак. Од Мељака кроз ливаде и њиве до места званог Вранићки Тараиш. Одавде,  таласастим тереном поново кроз сеоски атар, стигли у село Јасенак. Након тога преко насеља Мислођин сишли у долину Колубаре а мало затим стигли и у Обреновац. Наилазио сам на столетне храстове, напуштене бунгалове, кокошке,  потоке, на сељаке који поправљају трактор у сред њиве… Испред једне сеоске продавнице прошао је човек на бициклу, видео већу групу нас доколичара који своју енергију и снагу троше на пешачење и рекао нам: “ Ееее, да вас имам сад код мене у кукурузу за два сата би све завршили… “  Ово лутање по Београдском предграђу трајало је 32 км и завршило се у обреновачкој ласти и повратку назад истог дана.  Завршило се и са пар добрих слика у апарату…