Category: Савети


 

Наша богата отаџбина нуди велики број биљака које можемо јести када год се нађемо у природи. Већина њих је безопасна, али има и оних на које итекако мора да се обрати пажња.

СРЕМУШ је дивљи бели лук, у народу познат и као Медвеђи лук. Листови медвеђег лука могу се употребити као здрави додатак салатама или варивима, јер су мирисом и укусом налик на бели лук. То вреди и за луковице, које су беле боје и 2-5 цм дугачке, а као врло пикантан зачин могу послужити и недозрели плодови, који се на биљци јављају током лета. Препоручује се за детоксикацију организма, док неки травари пишу како ни једна биљка на земљи није тако делотворна за чишћење желуца, црева и крви као медвеђи лук.

Оно на шта морамо да обратимо пажњу је да се не замени за отровну врсту – као Мразовац или Ђурђевак, јер им је лишће налик на лишће медвеђег лука ! Зато се ослоните на властити нос, јер друге биљке тако не миришу. Листове Сремуша протрљајте кроз прсте и врло лако ћете препознати мирис белог лука.

МРАЗОВАЦ настањује ливаде и ободе шума. Цела биљка је ОТРОВНА! Цвета у септембру, а цвет је љубичаст. Цвет мразовца се јавља и то без листа у септембру, а лист му ниче наредног пролећа. Од сремуша га разликује чињеница да се сремуш никада не јавља на ливадама већ искљуво у шуми.

ЂУРЂЕВАК  се још назива ђурђица, шмарница или ђурђевац. Бела биљка, звонастих цветова, интензивног мириса, ђурђевак се често сади у вртовима као украсна биљка. Цвета од почетка пролећа па до касне јесени. Цвеће ђурђевка је отровно, јер садржи хетерозиде који утичу на рад срца. Отров узрокује мучнину, вртоглавицу, повраћање, болове у устима и трбуху, дијареју и грчеве. Ђурђевак има црвене отровне плодове који сазревају у септембру. Након додира цвета, стабљике или корена ове биљке, потребно је опрати руке како не би дошло до тровања.

Сремуш, Мразовац и Ђурђевак

 

Више на: http://www.herbateka.eu/sremus